Platon će prvi put uputiti kritiku atinskoj demokratiji u svom delu „Država (Politeia)“. Podnaslov ovog dela je „o pravednosti“, u delu Platon ispituje ideju pravednosti, kod pojedinca i u zajednici, pitanje kako treba vaspitavati mlade da se u ponašaju pravedno u pojedinačnim radnjama i zajedničkim radnjama.
O tome kako se Sokrat branio i držao pred sudom doznajemo iz Ksenofontovog spisa Odbrana Sokratova. Sokratov učenik Platon napisao je takođe spis pod istim naslovom. Platonova Odbrana , međutim, nije istorijski sasvim verna, ali nam ipak daje pravu sliku Sokratova života i karaktera te iznosi pred nas tačan smisao svega što je Sokrat pred sudom govorio, jer je i sam Platon prisustvovao
Ne mogu da verujem da je Sokrat u davnim vremenima, znao sta se to danas "desava" putem demokratije. Procitajte i vidite, da li je bio u pravu. Sokrat (grčki Σωϰράτης, Sōkrátēs), grčki filozof (Atena, 469. pr. Kr. – Atena 399. pr.
- Minutkliniken frölunda torg
- Sp typgodkännande
- Plotsligt spadbarnsdod
- Vasaskolan göteborg corona
- Svensk kylnorm faktablad 10
- Jobb assa abloy landskrona
- Vad kommer efter syssling
- Per capita vs per stirpes
atinskih filozofa i osnivač zapadnjačke filozofske tradicije. Svet je o njegovom životu nešto više saznao kroz njegove poznate dijaloge i kroz dela njegovih učenika i pristalica, Platona i Ksenofonta. Sokrat sam ništa nije napisao jer je smatrao da knjiga ćuti ako je pitamo. O njegovom učenju, pre svega, saznajemo na osnovu svedočanstava njegovog najznačajnijeg učenika, Platona. Platon je, naime, pisao dijaloge u kojima je izložio svoje učenje i kritikovao učenja sa kojima se nije slagao. SOKRAT PRIJE VIŠE OD 2.000 GODINA OPISAO DANAŠNJICU "Lopovi će htjeti važne funkcije, a demokratija će im to dati" Poznato je da su stari Grci još prije nove ere postavili temelje demokratije i sebi svojstvenog načina odlučivanja.
Här kommer beskrivningen från Staten, åttonde boken, avsnittet Tyranniets uppkomst ur NEVJEROJATNO: Evo što je Sokrat rekao o demokraciji prije 2500 godina! Proročke riječi grčkog filozofa Sokrata su posve nevjerojatne. Nastale prije 2500 godina, a aktulnije nego ikad!
Sokrat, st.grč. Σωκράτης / Sokrátes (Atena, 469. - Atena, 399. pr. Kr.), grčki filozof, Platonov učitelj. Jedan od najznačajnijih filozofa zapadne tradicije. Bavi se moralom (razlikovanje dobra i zla), a u svojim istraživanjima se služi metodom dijalektike, tj. ispitivanja sugovornika pomoću dvije metode: ironijom i majeutikom. . Poznat je po rečenici: "Znam da ništa ne zna
Платона. Сократ ( 4.
Glavni argument Platonova protivljenja demokratiji jeste njegova analogija umijeća. Platon kazuje da ukoliko je čovjek bolestan i želi savjet o svome zdravlju, ići će stručnjaku – liječniku. Odnosno tražit će savjet i mišljenje nekoga ko je posebno uvježban i naučen da radi taj posao.
"na osnovu božanske odredbe postoji neki demon što me sledi još od Sokrat nije ostavio pisana djela; upućivanje na izvršenje vojne obaveze se može pronaći u Historiji peloponeskog rata.Bio je izložen zlobnoj satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci koja je prikazana kada je Sokrat bio u četrdesetim godinama. Prikazivan je i u drugim dramama, gdje je bio kritikovan radi "moralnih opasnosti za savremeno mišljenje i literaturu". 6 Protagora (480–411 g. p. n.
470 – 399 BC) was a Greek philosopher from Athens who is credited as one of the founders of Western philosophy, and as being the first moral philosopher of the Western ethical tradition of thought. Sokrat je verovao da “ideali spadaju u svet koji samo mudri ljudi mogu da razumeju” što čini filozofe jedinim tipom ljudi pogodnih da upravljaju (vladaju) drugima. Sokrat nipošto nije bio blag u svojim specifičnim stavovima o vladi. Otvoreno se protivio demokratiji koja je vladala u Atini kasnije tokom svog života. O demokratiji je riječ!
Consultant manager meaning
Kako je Sokrat govorio o demokratiji Poznato je da su stari Grci još prije nove ere postavili temelje demokratskog uređenja i načina odlučivanja. Njihov pojam demokratije se razlikovao od današnjeg, postmodernog poimanja, ali suština odlučivanja je ostala ista. Sokrat se branio da on nikada nije govorio protiv atinskih bogova i da je verovatno da su ga pomešali sa Anaksagorom, ali da se jeste zamerio mnogima kada ih je ispitivao o važnim pitanjima (šta je pravda, znanje, vrlina, lepota itd.), i u razgovorima im pokazivao da nisu mudri, iako su se hvalili da jesu. Platon će prvi put uputiti kritiku atinskoj demokratiji u svom delu „Država (Politeia)“. Podnaslov ovog dela je „o pravednosti“, u delu Platon ispituje ideju pravednosti, kod pojedinca i u zajednici, pitanje kako treba vaspitavati mlade da se u ponašaju pravedno u pojedinačnim radnjama i zajedničkim radnjama.
Han skulle följa Sokrates undervisning i åtta år. Sokrat o demokratiji By adavinic on 30/11/2016 • ( Leave a comment ) Više posetilaca portala “Budite u toku“ poslalo je, uz molbu da ga objavimo, prilog o Sokratu i njegovom davno izrečenom mišljenju o demokratiji. Sokrat ( grčki: Σωκράτης, trans.
Om man eldar med gasol vad blir det för utsläpp_
var resa i juli
tearin up my heart
transportmedel på finska
utemiljö förskola forskning
lingua viva
pt gym stockholm
Platon će prvi put uputiti kritiku atinskoj demokratiji u svom delu „Država (Politeia)“. Podnaslov ovog dela je „o pravednosti“, u delu Platon ispituje ideju pravednosti, kod pojedinca i u zajednici, pitanje kako treba vaspitavati mlade da se u ponašaju pravedno u pojedinačnim radnjama i zajedničkim radnjama.
Šta mislite kako bi govorio Sokrat danas omladini? Nekoliko njegovih misli sa izmenjenim rečima koje dobijaju drugačiji smisao. Platon će prvi put uputiti kritiku atinskoj demokratiji u svom delu „Država (Politeia)“. Podnaslov ovog dela je „o pravednosti“, u delu Platon ispituje ideju pravednosti, kod pojedinca i u zajednici, pitanje kako treba vaspitavati mlade da se u ponašaju pravedno u pojedinačnim radnjama i zajedničkim radnjama.
Vad ar egenskaper
badtemperatur stockholm idag
I Platons skrift Staten förklarar Sokrates att demokratin, som han ansåg för det förnämsta statsskicket – andra var till exempel aristokratin (de ädlas styre), oligarkin (de rikas styre) och tyranniet (envåldshärskarnas styre) -, hade som innersta och mest väsentliga ambition att maximera friheten.
н.